Ryanair

Ryanair DAC (Designated Activity Company) je irska niskobudžetna kompanija, osnovana 1984. godine. Prvobitne primarne vazdušne luke avio kompanije su bile Dablin i London. Avio kompanija  sa sedištem u Dablinu je 2016. godine bila četvrti najveći avio prevoznik u Evropi po broju prevezenih putnika. Te iste godine Ryanair je bio vodeća evropska kompanija po broju međunarodnih putnika u Evropi. Ryanair posluje sa više od 400 Boing 737-800 aviona, kao i sa jednim 737-700 koji se primarno koristi kao čarter avion i kao rezervni avion ili letelica za pilotski trening. Ryanair je nastao nakon deregularizacije industrije avio saobraćaja koja je u Evropi završena do 1997. godine. To je dovelo do stvaranja uspešnog low-cost modela poslovanja. Inače deregularizacija je podrazumevala uvođenje slobode za avio kompanije, koje onda bez upliva države mogle da odlučuju koje destinacije će se na koji način opsluživati, i što je još važnije po kojim tarifama. To je bio preduslov za procvat niskobudžetnih avio kompanija.
Ryanair je postao poznat po rapidnom širenju, a trenutno opslužuje mrežu od preko 210 aerodroma u 34 zemlje u Evropi, Africi (Maroko), Bliskom Istoku (Izrael i Jordan). Ryanair izvede i do 2000 letova dnevno, u kojima postiže veliku tačnost vremena poletanja. Istini za volju poznato je da kompanija ponekad veštački pojačava tu statistiku tako što pribegava otkazivanju određenog broja letova (koji bi inače kasnili).
Ryanair je tokom 2017. godine uveo novinu u poslovanje u vidu saradnje sa španskimm avio prevoznikom Air Europa, čije transatlanske letove prodaje preko svog sajta.

• Ryanair je prevalio dug put od male avio kompanije koja je od 1985. godine obavljala avio prevoz na liniji Vaterford (Irska) - London do giganta kakvog danas poznajemo. Upravo zbog toga brojke i statistički podaci ove kompanije su impozantni. Prvobitni cilj kompanije je bio da poremeti duopol koji su do tada imali British Airways i Aer Lingus. Ipak preduslov koji je omogućio kasniji munjevit rast Ryanaira je deregulacija avio industrije (projekat Margaret Tačer), ili drugim rečima otvaranje evropskog tržišta za sve "igrače" a ne samo za tradicionalne avio kompanije i njihove uobičajne rute.  Ryanar je 1997. izašao sa svojim akcijama na berzu što mu je otvorilo put ka daljem razvoju u pan-evropskog avio prevoznika. Kada se posmatraju međunarodni letovi, ova kompanija je 2016. prevezla najveći broj putnika u Evropi. Prihod kompanije je skočio od 231 miliona evra u 1998, do 1.843 miliona evra u 2003, pa do 3.013 miliona evra u 2010. U istom periodu profit Ryanair-a se povećao od 48 miliona do 339 miliona. Ako poredimo prevezene putnike to je broj od 82.000 u prvoj godini, a čak 82 miliona putnika u 2014. godini.
• Ryanair je ultra low-cost kompanija koja se uvek dičila svojim niskim cenama. Tako je npr. isticala podatak da je prosečna vrednost tarife do 2010. godine iznosila 32 EUR što je duplo niže od njihovog prvog konkurenta easyJet-a sa prosečnom tarifom od 66 EUR. Ryanair je između ostalog u stanju da ponudi ovako niske cene zbog načina na koji pregovara sa aerodromima na koje treba da leti. Iz kompanije insistiraju na niskim nadoknadama za sletanje i zemaljsko opsluživanje, kao i na finansiskoj podršci kada su marketinške aktivnosti u pitanju. Priča se da Ryanair prilikom obnavljanja ugovora ima običaj da ucenjuje aerodrome tako što im preti povlačenjem i seljenjem na neki konkurentski obližnji aerodrom. Navodno Ryanair to radi na više strana i tako uspešno "zavadi" aerodrome, sve dok ne dobije ustupke koje želi. Prema biografiji izvršnog direktora avio kompanije, Majkl O'Lirija, znamo da Ryanair ima nekonvencionalan način kako pristupa novom tržištu tj. aerodromu. Primera radi oni ne brinu previše o analizi tržišta i demografskim podacima, već izvode eksperiment. Ryanair kreće da leti sa određenog aerodroma u nadi da će samo njihovo prisustvo biti dovoljno da stimuliše ljude da počnu da lete. Drugim rečima Ryanair se pouzda u svoj brend i niske cene, za koje veruje da stvaraju potražnju tamo gde je možda nije bilo. Majkl O'Liri takođe navodi da mu je uzor za biznis model bilo poslovanje američkog South West Airlines-a, pionira low-cost avio saobraćaja.
• 20% prometa avio kompanije dolazi od naplate dodatnih usluga, kao što je hrana na letu, osiguranje ili naplata aerodromskog čekiranja (koju će vas koštati do 70 EUR ako je ne uradite unapred putem interneta). Ryanair zna i da se našali na svoj račun tako što povremeno objavljuje lažne vesti (u stilu prvoaprilskih šala) koje imaju za cilj da podignu publicitet. Tako su npr. poznate objave da će ukinuti kopilote kako bi dodatno štedeli, ili da će uvesti mesta za stajanje kako bi prevozili više putnika, ili pak da će naplaćivati odlazak u toalet... Ne mali broj medija nasedne na ovakve "vesti", a Ryanair tako dobije publicitet koji je planirao. Sa druge strane avio kompanija drži do ekologije što pokazuje svojim projektom kojim će se u narednim godinama kompletno rešiti sve nereciklirajuće plastike koju sada primenjuje. Takođe se radi na stimulaciji smanjenja emisije ugljen dioksida.
• Dalji planovi Ryanair podrazumevaju širenje do SAD, Rusije i Bliskog Istoka. Ryanair takođe pomaže uspostavljanje novih low-cost kompanija kao što su VivaAerobús (Meksiko), VivaColombia (Kolombija)i VivaCan (Kosta Rika).